Rehidracija putem tečnosti i hrane

autor  prof. Dr Vladimir Jorga
četvrtak, septembar 07 2017.
Voda je esencijalna za život i održavanje optimalnog nivoa hidriranosti što je važno za funkcionalnost ljudskog organizma. U ovom članku ćemo govoriti o glavnim izvorima vode u ljudskoj ishrani i o njihovim prednostima i manama. Vodu unosimo preko sve hrane i tečnosti koju konzumiramo. 
 
Pijaća voda postoji u vidu flaširane vode ili vode iz česme. Sa nutritivne tačke gledišta flaširana voda i voda iz česme nisu značajno različite. U oba slučaja mineralni sadržaj zavisi od samog izvorišta vode i određena pijaća voda može sadržati male količine kalcijuma, natrijuma i magnezijuma, ali voda nije primarni izvor ni jednog od ovi minerala u ishrani.
 
Voda obogaćena različitim voćnim ekstraktima i drugim aromama takođe može da se koristi za hidraciju ali zavisno od toga da li sadrži šećer ili zaslađivače može da služi i kao izvor energije.
 
Nakon pijaće vode čaj je drugi najčešće konzumirani napitak na svetu preko kog unosimo vodu. U zavisnosti od vrste čaja konzumiranjem ovog napitka možemo uneti male količine kalijuma, magnezijuma, fluorida i fosfora, a ako čaj konzumiramo sa mlekom unećemo i malu količinu nutrijenata uključujući kalcijum, vitamine B grupe i energiju. Čaj takođe sadrži kofein kao i različita polifenolna jedinjenja.
 
Kafa je takođe široko rasprostranjeni napitak koji konzumira skoro 70% odrasle populacije širom sveta. Kafa sadrži male količine kalijuma, kalcijuma i fosfora. Takođe sadrži veliki broj polifenolnih jedinjenja uključujući i kofein. Kofein ima blagi diuretski efekat ali umereno konzumiranje kofeina (do 500 mg dnevno, količina koja se nalazi u otprilike 5 šolja instant kafe) ne izaziva dehidraciju.
 
U napitke koji su najčešći izvori vode u ishrani spadaju i sve vrste mleka, kravlje, kozje i ovčije, kao i biljne alternative mleku poput sojinog, ovsenog, bademovog i pirinčanog mleka. Kravlje mleko je važan izvor proteina, kalcijuma, magnezijuma, cinka, riboflavina, vitamina B12 a u slučaju punomasnog mleka i izvor vitamina A. Biljne alternative mleku poput sojinog mleka su različitog nutritivnog profila i sadrže manje masnoća ali i manje ostalih nutrijenata kao što su riboflavin, vitamin B12 i kalcijum, iz kog razloga im se komercijalno dodaje kalcijum.
 
Alkohol ima diuretski efekat pa tako konzumiranje alkoholnog pića može uticati na gubitak tečnosti iz tela. Alkoholna pića široko variraju po sadržaju vode i alkohola i koliko tečnosti telo izgubi zavisi i od toga koliko vode po zapremini neko alkoholno piće sadrži. Primera radi pivo sadrži mnogo više vode po zapremini od nekog žestokog alkoholnog pića pa je tako i njegov diuretski efekat mnogo manji. 
 
Vodu možemo da apsorbujemo efikasno iz praktično svih oblika hrane i tečnosti mada brzina apsorpcije zavisi i od sastava određenih namirnica. Brzina apsorpcije najčešće nema značajnu ulogu osim u onim slučajevima kada se gubi velika količina tečnosti iz organizma, kao recimo prilikom intenzivnog vežbanja, i kada je važno da se taj gubitak pravovremeno nadomesti.
 
Iako se hrana često zanemari kao izvor vode ona obezbeđuje značajan deo naših dnevnih potreba za vodom, kod sedentarnog načina života hrana obezbeđuje i do 20% dnevnog unosa vode. Sadržaj vode u hrani značajno varira. Primera radi vode ima i do 90% u nekom voću i povrću, do 80% u supama, od 40% do 70% u kuvanim jelima, manje od 40% u žitaricama kao što su hleb i biskviti, i manje od 5% u grickalicama i slatkim proizvodima. Premda sve naše potrebe za hidracijom možemo nadomestiti vodom mnogi ljudi preferiraju različite napitke uključujući sokove, voćna pića, različita mleka, čaj, kafu i alkohol.
 

Podeli

Aktuelno izdanje

Promo 1

Nagrađeni recepti

Maja Buila, Veliko Gradište

Katarina Todorović, Smederevska Palanka

GOMEX Facebook

 

Ključne reči