Vitamin D, vitamin sunca i hormon zdravlja

autor  prof. Dr Vladimir Jorga
utorak, jul 11 2017.
Vitamin D je vitamin rastvorljiv u masti koji je karakterističan po tome što ga unosimo ishranom ali ga i ljudsko telo proizvodi kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Upravo zato mnogi stručnjaci ovaj vitamin smatraju i hormonom. U ovom članku ćemo govoriti o osnovnim karakteristikama vitamina D i o tome kako prepoznati i tretirati znakove njegovog nedostatka u organizmu.
 
Glavna i najpoznatija sposobnost ovog vitamina je da stimuliše apsorpciju kalcijuma iz hrane ili suplementacije i na taj način podrži zdravlje ćelija kosti. Vitamin D takođe ima veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja mišića i imunog sistema, pomaže ćelijski rast, reguliše krvni pritisak i doprinosi kardiovaskularnom zdravlju, i smanjuje zapaljenske procese koji mogu dovesti do bolesti kao što su reumatoidni artritis i rak. Vitamin D ispoljava snažna antikancerogena svojstva naročito protiv raka dojke i raka debelog creva. Upravo najveća incidenca ova dva oboljenja je na područjima gde su ljudi najmanje izloženi sunčevoj svetlosti. 
 
Previše vremena u zatvorenom prostoru kao i loša ishrana su neki od faktora koji su u poslednje dve decenije doveli do značajnog porasta nedostatka vitamina D. Čak četvrtina ukupnog stanovništva je u riziku od neadekvatne količine ovog vitamina u organizmu i testiranje na ovaj vitamin danas ulazi u redovnu kontrolu krvne slike. 
 
Nedostatak vitamina D nastaje kada se ne unosi dovoljno ovog vitamina ili kada telo ne može da apsorbuje i metaboliše količinu vitamina koja se unese. Nedostatkom vitamina D smatra se količina u serumu ispod 12ng/mL a faktori koji utiču na rizik od nedostatka su kompleksni i brojni.
 
Kao što smo pomenuli jedan od glavnih faktora je previše provedenog vremena u zatvorenom prostoru a zatim zdravlje stomaka, kao i bubrega i jetre. Zdravlje stomaka može značajno uticati na to koliko neko apsorbuje vitamina D iz hrane koju unosi a poremećaji jetre i bubrega mogu smanjiiti konverziju holekalciferola (jednog od oblika vitamina D najprisutnijeg u ishrani) u potentnija jedinjena vitamina D aktivna u telu. Na taj način se može uticati na njegovu ukupnu apsorbovanu količinu.
 
Kliničke studije su kao faktor rizika istakle i gojaznost usled pronađene korelacije između gojaznosti i niskog nivoa vitamina D. Takođe, sposobnost apsorpcije ovog vitamina sa godinama starenja opada pa se i godište smatra faktorom rizika.
 
Adekvatan unos vitamina D varira sa različitim faktorima, kao što su uzrast, nivo fizičke aktivnosti i metaboličko zdravlje, i svakako je potrebno kon-sultovati lekara da bi se odredila optimalna količina. Najbolji način povećanja kao i održavanja nivoa vitamina D je izlaganje suncu od 15 do 20 minuta dnevno i konzumiranje namirnica prirodno bogatih vitaminom D kao što su ulje iz jetre bakalara, tuna, skuša, losos, haringa, sardine, puter, žumance i tamno zeleno lisnato povrće. U slučajevima gde je ustanovljen nedostatak vitamina D preporučuje se i dodatak vitamina D u vidu suplementacije.
 
Mnogi ljudi sa nedostatkom vitamina D ne pokazuju nikakve simptome i može proći i više godina pre nego što se simptomi ispolje. Simptomi mogu biti nejasni, mogu se vremenom menjati i slični su simptomima širokog spektra bolesti. Neki od simptoma nedostatka vitamina D su krte kosti, osteoporoza ili česti prelomi kostiju, mišićna slabost, promene u raspoloženju (anskioznost ili depresija), hroničan bol, povišen krvni pritisak, umor i smanjena izdržljivost.
 

Podeli

Aktuelno izdanje

Promo 1

Nagrađeni recepti

Aleksandra Vasić, Šabac

Gabriela Dombai, Bačka Topola

GOMEX Facebook

 

Ključne reči