Kolumna

maj
17
2017.

Porodični magazin 10/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
 
Uskoro nas očekuju promene u našem i vašem “Porodičnom magazinu”. Želimo da ga pretvorimo u novine zabavno-informativnog karaktera gde bi kroz zabavne sadržaje u stvari davali dodatne informacije o proizvodima koji su bitni za kvalitet života svih nas. 
 
Pokušaćemo da angažujemo najeminetnije stručnjake iz sfere prehrambene industrije koji bi nam objašnjavali kako da prepoznamo kvalitet, kako da izbegnemo da nas neko prevari putem primamljivih propagandnih poruka, kako da sa raspoloživim novcem napravimo zdravu i ukusnu hranu za svoju porodicu.
 
Pokušaćemo i sa intervjuima sa poznatim osobama koji bi nam pričali kako se odmaraju, kako pripremaju hranu, koja su im omiljena jela i sve tako redom. Pokušaćemo da vam na lak i razumljiv način približimo one bitne informacije kako bi za vaš novac dobili najveću vrednost, ali i da uporedite ono što GOMEX radi sa radom ostalih konkurenata. Verujemo da bi u tom upoređivanju dobro prošli. 
maj
03
2017.

Porodični magazin 9/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
 
Kada god radimo analize prigovora potrošača, redovno zaključujemo da se više od 60%  odnosi na ljubaznost zaposlenih, 20% na pogrešno isticanje cena, a na sve ono ostalo otpada jedva 20%.
 
Problem je jasan, ali rešenje nije tako jednostavno. Analizom prigovora na ponašanje prodavaca došli smo do zaključka da je jedan deo razloga u karakteru pojedinaca. Jednostavno neki ljudi nisu za ovaj posao. Teško komuniciraju sa drugim ljudima, nisu za timski rad, problem im je da se osmehnu, a neki misle da je ljubaznost prema nepoznatim ljudima – poniženje. 
 
Drugi deo problema se odnosi na nedovoljnu obuku. Nekada je za rad u trgovini bilo dosta malo talenta, osmeh i dosta dobre volje. Danas je posao trgovca vrlo zahtevan. Morate poznavati rad na kompjuterima, razumevati psihologiju kupaca, pratiti zalihe, proveravati deklaracije... i sve to za male pare. Tako je to u Srbiji, ali i u bilo kojoj drugoj zemlji.
april
20
2017.

Porodični magazin 8/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
Afera “Agrokor” nam je zakucala na vrata. Skoro svaki dan dobijem po neki zahtev za komentarisanje nastale situacije. 
 
Iskreno, pravim se malo važan, pošto sam već odavno upozoravao na mogućnusti negativnog scenarija nakon preuzimanja “Mercatora” od strane “Agrokora”. I onda sam mislio, a i sada mislim, da je to bila veoma riskantna, ali legitimna poslovna odluka Ivice Todorića. Mogao je da napravi ogroman uspeh, ali i da propadne. Desilo se ovo drugo. 
 
Doduše, on lično sigurno nije propao, ali pred njegovim firmama i zaposlenima je zaista težak period. S druge strane, zaista ne znam šta je Srbija dobila kada je odobrila spajanje te dve velike firme. Čini mi se samo dodatni teret za lokalne dobavljače koji su od dva velika kupca, ali ipak međusobno suprostavljena konkurenta, dobili jednog duplo većeg koji je samo izašao sa još većim zahtevima na teret lokalnih dobavljača.
april
05
2017.

Porodični magazin 7/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
Svakog dana možemo ispratiti poneku vest o tome kako su potrošači nekako oštećeni ili prevareni. Kada se sve te vesti slože, može se dobiti utisak da živimo na Divljem zapadu i da se naši stanovnici nalaze u velikoj opasnosti. Da li je tako?
 
Iz ličnog iskustva (kao prevareni potrošač :)) uverio sam se da ima svakakvih trgovaca ili proizvođača koji su spremni na svakojake marifetluke kako bi došli do “leba bez motike”, što kaže Lala, ali tu se radi o manjem broju kompanija koje na ovaj ili onaj način na kraju neslavno nestanu sa poslovne mape. Sve ozbiljne kompanije su svesne da žive od zadovoljnih, a ne prevarenih potrošača. Opasne su multinacionalne kompanije koje su toliko velike i jake da mogu uticati na donošenje zakona i  na taj način mogu svoje petljanje sa kvalitetom proizvoda ili usluga da provuku kroz neku rupu u zakonu. 
 
Opasni su i monopolisti kao što su elektroprivreda, pošta, kablovski operateri... na žalost, ima ih puno. Statistika govori da najveći broj pritužbi dolazi baš na rad tih kompanija. Razlog je jednostavan - oni nemaju konkurenciju pa ne moraju ni da brinu o zadovoljstvu potrošača. Šta učiniti?
mart
22
2017.

Porodični magazin 6/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
 
A sada malo o cenama. Iako sam profesionalni trgovac, sa razočarenjem sam shvatio da u stvari ne znam šta je to prava ili “poštena” cena nekog proizvoda. Kada malo uđete u ovu problematiku, vrlo brzo dođete do iznenađujućeg zaključka da jeftin proizvod u stvari nekada i nije tako jeftin. O čemu se radi?
 
Nekada se cena proizvoda formirala tako što su se na cenu materijala zaračunavali troškovi proizvodnje i neka projektovana zarada. Sve je manje firmi koje tako određuju cenu proizvoda. U velikim kompanijama postoje posebna odeljenja za tzv. “prajsing” (engl. “priceing”) ili na srpskom - odeljenje za određivanje cene proizvoda. I ovde se utvrđuje proizvođačka cena proizvoda, ali ona često nema veze sa maloprodajnom cenom. Koriste se tzv. fokus grupe, odnosno grupe kupaca koje su zainteresovane za taj proizvod, pa se ispituje koliko su oni spremni da plate za taj proizvod. Dakle, nije važno kolika je proizvodna cena, već koliko je ko spreman da plati taj proizvod. Kod dobro osmišljenih proizvoda dešava se da su kupci spremni da plate i nekoliko puta veći iznos nego što je to realno. 
mart
09
2017.

Porodični magazin 5/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
Domaće ili uvozno? Ovo je česta dilema domaćih potrošača. Šta god mi pričali, dobar deo potrošača se radije opredeljuje za inostrane proizvode smatrajući da se radi o proizvodima boljeg kvaliteta. Da li su u pravu?
 
Da nije zlato sve što sija potvrdili su i na sastanku Višegradske četvorke (Slovačka, Češka, Poljska i Mađarska) gde su predstavnici ovih zemalja najavili da će zatražiti od EU da spreči praksu po kojoj su istoimeni proizvodi u Zapadnoj Evropi kvalitetniji nego isti ti proizvodi na tržištu Istočne Evrope. Nešto pre toga, u Hrvatskoj je izvršeno upoređivanje kvaliteta 22 proizvoda i nedvosmisleno je zaključeno da su neki proizvodi koji se prodaju u Hrvatskoj lošijeg kvaliteta nego ti isti proizvodi u Nemačkoj. 
 
Kako naš narod kaže: “Ne moraš popiti more da bi znao da je voda slana”. Prilično je jasno da određene kompanije istočno tržište smatraju manje zahtevnim, a i manje platežnim pa, želeći da izbegnu pad svoga profita, jednostavno kvare kvalitet proizvoda i tako ostvaruju zaradu. Naravno, ovo nisu nezdravi ili štetni proizvodi, samo su slabijeg kvaliteta od zapadnih parnjaka, a to kompanije pravdaju “specifičnim lokalnim ukusima” - odnosno “šio mi ga Đura” :)
februar
21
2017.

Porodični magazin 4/2017 - Kolumna


Dragi naši,
 
 
Počela je nagradna igra koja treba da zabavi ljude, ali i da podigne svest građana koliko je u zajedničkom interesu da svi plaćaju porez. Pošto sam bio jedan od inicijatora ove nagradne igre, dosta sam razgovarao sa različitim ljudima i ponekad sam bio zapanjen nekim razmišljanjima. Neki su tu videli samo mogućnost da reše svoje stambeno pitanje, a neki su opet u svemu pronašli ujdurmu vlasti i predizbornu kampanju. Ovim prvima stvarno nemam šta da kažem. Mnogi verovatno delom i preživljavaju baveći se sivom ekonomijom i teško je gladnom objašnjavati da se suzdrži. Ovim drugima mogu poručiti da su pripreme počele davno pre i da je puno znoja trebalo da bi se uopšte vlast ubedila da je ovako nešto potrebno. 
 
Kada sve ovo ostavimo po strani, ostaje stvarno pitanje – zašto treba da se borimo protiv “sive” ekonomije? Ma šta mi govorili, i “siva” ekonomija je ekonomija i stvara neki prihod. Razlika između “sive” i regularne ekonomije je u tome što se “siva” obavlja bez formalne dozvole, bez ikakve zdravstvene i druge kontrole i ne plaća se nikakav porez. Postoji i tzv. “crna” ekonomija, ali to je već klasičan kriminal. 

Aktuelno izdanje

Promo 1

Nagrađeni recepti

Nada Dojčinović, Ratkovo

Dijana Višnjei, Zrenjanin

GOMEX Facebook

 

Ključne reči